Članovi Društva starog srpskog kalendara obeležili su novu 7532. godinu, u petak 7. aprila.

Naši preci su računali vreme po sunčevom kretanju, tj. po smeni toplog i hladnog vremena, a upravo je zato početkom aprila (starokalendarskim imenom Lažitrava ) počinjala nova godina. Najznačajniji proizvod ljudskog roda je država, a najskuplji je znanje, i baš zbog toga moramo da imamo pojam o sebi. Kalendar imaju samo viokorazvijeni narodi, koji vladaju znanjem.

“Mi poštovaoci prethrišćanske istorije srpskog naroda ponovo smo se okupili u Smederevskoj tvrđavi, koju je sagradio despot Đurađ Branković. A razlog za odabir baš ovog mesta je jednostavan, na jednoj od kula Malog grada Smederevske tvrđave uzidan natpis koji svedoči o godini izgradnje, a njegov tekst glasi: Hristu bogu blagovetni Despot Đurađ, gospodar Srblja i primorja Zetskog, po volji njegovoj sagradi se ovaj grad u leto 6938.- što bi po novom kalendaru značilo 1430. godine. Dakle, mi imamo konkretan dokaz da je Narodni kalendar neodvojivi deo naše slavne istorije i nacionalnog identiteta.”, rekao je osnivač Društva starog srpskog kalendara, Branislav Bogojević.

Stari srpski kalendar nam dokazuje da su naši preci potpuno razumeli ono što danas zovemo elektromagnetno zračenje sunca, koje traje sedam dana, pa smo zato i u starom kalendaru imali sedmicu. Mesec je imao 28 dana, iz jednostavnog razloga, jer postoje četiri mesečeve mene. Dakle, mi smo narod koji je razumeo nebeska tela i koji je živeo potpuno u skladu sa prirodom.

Stari srpski kalendar za prvu godinu uzima pretpostavljeni kraj biblijskog potopa, oko 5509. godina p.n.e, a to je približno rezultatima naučnih istraživanja koja su se bavila dokazivanjem potopa.

Srbi nisu obeležavali početak nove godinu noću, nego danju, u podne. Naši preci se nisu plašili Boga, oni su ga poštovali i sve su radili u njegovu slavu.

Srpski narodni ili Stari kalendar bio je zvanični kalendar srednjovekovnih srpskih država od 1219. godine kada ga je u crkveni kodeks uvrstio Sveti Sava i to je trajalo sve do Berlinskog kongresa 1878. godine.

Mnogi spomenici datirani su po njemu, a najstariji sačuvan je iz šestog veka. Na spomeniku caru Lazaru i izginulim ratnicima na Gazimestanu (Mramorni stub), koji je podigao njegov sin despot Stefan Lazarević, jasno piše da se Kosovska bitka dogodila 6897. godine.