Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Luku, a mnogi srpski domaćini svoju krsnu slavu.
Za ovog sveca i njegov praznik vezuju se mnoga zanimljiva narodna verovanja. Svetog Luku kao zaštitnika lekara i medicinara danas slavi lekarska profesija, a pravoslavni vernici veruju da njegove mošti imaju čudotvornu moć da iscele i najteže bolesti. Sveti Luka lečio je besplatno.
Jevanđelista Luka, Grk po rođenju, pre krštenja neznabožac, jedan je od apostola. Po zanimanju lekar, bio je izuzetno obrazovan, sa velikim darom za slikarstvo.
Naslikao je tri ikone Bogorodice sa Hristom koje su postale uzor svim kasnijim ikonama majke Božije, pa se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je “ikona u ikoni”, koja predstavlja Svetog Luku i ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava. Slikarsko delo ovog svetitelja, rodom iz Antiohije, jesu i ikone Svetih apostola Petra i Pavla. Pisac je trećeg Jevanđelja novog Zaveta, oko 60. godine.
Prvo je pratio apostola Pavla na misionarskim putovanjima, a kasnije i sam propovedao.
Naši stari nekada su verovali da će nam se baš na ovaj dan – Lučindan kazati kakva nas zima čeka…
Od davnina se kaže: “Sveti Luka, sneg do kuka”, a verovalo se i da ako domaćin ujutro porani u tor da obiđe stoku, pa vidi kako stoka toga jutra leži, takva će biti i zima – ako je podvila noge, verovalo se da će zima biti oštra, a godina zla, a ako je noge opružila, verovali su da ih čeka blaga zima, dobra godina i još bolja letina.
U Srbiji je davno bio običaj i da se torovi s ovcama na ovaj dan opasuju crvenim koncem da u njih ne bi ušli vuci i poklali stoku. U Crnoj Gori narod veruje da stopalo Svetog Luke, koje se čuva u jednom tamošnjem manastiru, leči očinji vid. U Crnoj Gori se veruje i da je nebeska duga pojas Svetog Luke.
Na Svetog Luku ne smete da budete preki i nervozni, jer je Sveti Luka bio blag i miran, uvek pomagao ljudima.