Ove godine navršilo se 570 godina od prenosa moštiju Svetog Luke u Smederevo. Taj čin smatra se najznačajnijim duhovnim događajem u istoriji Smedereva, a crkva koja nosi ime apostola, jevanđeliste i prvog ikonopisca, nizom događaja obeležava taj jubilej.
Despot Đurađ Branković je mošti Svetog Luke otkupio od turskog sultana za 30.000 zlatnih dukata, a zatim je relikvija stigla iz Rogosa u tadašnju srpsku prestonicu, 12. januara 1453. godine.
“Sama činjenica da su mošti bile u Smederevu u srednjem veku govori o snazi i značaju naše despotovine u to vreme. Dakle, o snazi koju je Srbija imala i njenoj ulozi u svetu. Iz toga izvlačimo taj zaključak da je samo jedna jaka, kulturno razvijena i duhovno razvijena i materijalno bogata zemlja, mogla da priušti sebi da ima mošti apostola”, kaže teološkinja dr Marina Stojanović za RTS.
Mošti Svetog Luke čuvane su u Smederevu do pada grada i odnošenja relikvije, 20. juna 1459. godine. Još uvek nije precizno određeno pitanje autentičnosti moštiju Svetog Luke koje se čuvaju u Italiji i oko kojih se spore Padova i Venecija.
U hramu Svetog Luke na Carini danas su sveštenstvo i vernici obeležili slavu hrama, a veliki broj građana posetio je ovu svetinju od ranih jutarnjih sati.
Sveti Luka, apostol i jevanđelist, svedok je Hristovih čudesa i pratilac apostola Pavla. Grk po rođenju, pre krštenja neznabožac, po zanimanju lekar, bio je izuzetno obrazovan, sa velikim darom za slikarstvo.
Živopisao je tri ikone Bogorodice i ikone apostola Petra i Pavla, zbog čega se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa, prenosi RTS.
U hrišćanskoj tradiciji smatra se autorom trećeg od četiri jevanđelja (Jevanđelje po Luki) i Dela apostolskih.
I u dubokoj starosti nastavio je da piše, putuje i propoveda. U 84. godini, mučenički je postradao za veru. U vreme cara Konstancija njegove mošti su prenete u Carigrad. Veruje se da imaju isceliteljsku moć.
