Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju rođenje Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najvećih svetaca.
Rođenje Svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg, u narodu praznik poznatiji pod nazivom Ivanjdan jedan je od najvećih hrišćanskih praznika koji se obeležava 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru.
Srbi i svi pravoslavni vernici za ovaj dan vezuju veliki broj običaja i narodnih verovanja. Današnji praznik najveći je uoči Petrovdana, a pada usred Petrovdanskog posta, pa se danas posti na ulju.
Ivanjdan se može nazvati i devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivanjdana devojke pale ivanjdanske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence.
Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivanjdanskog cveća celu noć su igrale i pevale. U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije. Slično se radilo i u čačanskim selima. Sve se to radi u šali, pa su devojački smeh i cika odzvanjali u noći. Ovde se takođe veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi kući.
U vinogradima se ništa ne radi. Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Gružanke devojke posade u saksiji malo žita, a na Petrovdan gledaju kako je niklo.
Ivanjdan se smatrao značajnim praznikom i za njega je bio vezan čitav niz obreda. Veče pred Ivanjdan devojke su brale ivanjsko (žuto ili crveno) i petrovsko (plavo) cveće, stavljale ga na jedno mesto, a zatim od tog cveća plele vence koje su potom stavljale na sve zgrade, torove, vrata, njive, livade, pa i na krst u selu.
U istočnoj Srbiji bilje se bere uglavnom na praznike jer ljudi veruju da tada imaju podršku nebesa. Primarijus dr Petar Paunković, koji decenijama istražuje narodnu medicinu u Srbiji, pri Srpskom lekarskom društvu, zabeležio je i verovanje da se kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume „po Bogu i Svetome Jovanu“. Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.
Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od jovanove trave (Melilotus officinalis) sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume “po Bogu i Svetome Jovanu” stoga što se Jovan Krstitelj, koji je rođen na današnji dan po starom računanju vremena, smatra uzorom karakternosti i poštenja.