Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika koji je u narodu poznat kao Miholjdan.
Miholjdan je posvećen Svetom Kirijaku Otšelniku, koga narod zove Sveti Miholj, pa otuda i naziv praznika.
Kako mu ime kaže, Otšelnik, odnosno pustinjak koji se iz verskih razloga duhovno i materijalno odvojio od sveta, da bi živeo na osamljenom mestu, Sveti Kirijak je skoro ceo život proveo u pustinji.
Bio je, kako uči hrišćanska crkva, moćni iscelitelj bolesnih i blagi utešitelj tužnih, ali je ceo život proveo bežeći od ljudske slave. Upokojio se 557. u 109. godini.
Mnoge porodice za krsnu slavu imaju Miholjdan.
Zaštitnik je moreplovaca. Održavaju se vašari, zavetine, preslave, litije…
Narodna verovanja i običaji
Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.
Rođeni ovog dana posebno su nadareni i blagosloveni, i veruje se da će imati svakojake blagodati u životu. Narod je primetio da se oko praznika Miholjdana, vreme prolepša i otopli, pa je taj kratki period, od svega nekoliko dana, prozvao – Miholjsko leto.
Ovaj dan se naziva i mišji dan. Veruje se da miševi i poljske životinjice uginu na ovaj dan ako dotle u svoje brloge nisu dopremili zimnicu.
Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. U pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.
Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, narod kaže da na Miholjdan treba raditi u polju i završiti sve poslove oko toga, a u kući ne treba nikako ništa radite, čistiti, usisavati i slično.
Običaj verovatno potiče iz vremena kada su se početkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred početak zime.
S tim u vezi postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.
