Leto se tek budilo. Ondašnje novine su objavile da je bilo prijatnih 25 stepeni. Bio je pijačni dan, pa je stanovništvo iz okolnih sela požurilo da u gradu proda šta može. I đaci su baš tada dolazili da preuzmu knjižice. Raspust tek što je počeo.
Nemačka okupacija se tog 5. juna 1941. godine nije naročito osećala u Smederevu, gradu na 45 kilometara od Beograda. Naravno, tu i tamo, videli su se nemački vojnici, ali se narod slobodno kretao, trgovalo se i radilo, pa je i život nekako išao dalje. Samo dan pre u gradu je gostovala pozorišna trupa iz Novog Sada.
A onda se začula eksplozija iz pravca tvrđave, jednog od simbola Smedereva koji se nalazi u centru grada.
Posle kapitulacije Jugoslavije, Nemci su odredili Smederevo kao mesto na kome će se skladištiti sva zarobljena oprema, oružje, municija i benzin.
Tog 5. juna 1941. godine u 14:14 dogodilo se upravo nezamislivo! Prvo su se čuli pucnji, a zatim i velika eksplozija. Za samo nekoliko trenutaka Smederevo je bilo potpuno uništeno.
400 vagona municije koji su se nalazili u tvrđavi imalo je jačinu nekoliko atomskih bombi! U celom Smederevu ostalo je neoštećeno samo 25 kuća! Neki istoričari danas tvrde da, da nije bilo stare srednjovekovne tvrđave koja je primila najžešćI udar, nakon eksplozije ne bi bilo Požarevca, Kovina, Grocke, čak ni delova Beograda! Preživela bi samo Smederevska Palanka jer se nalazi u rupi.
Posledice su bile razorne. Poginulo je oko 2.500 ljudi, mada ni taj broj nije nikada tačno utvrđen i istoričari i danas licitiraju sa brojem žrtava navodeći i daleko više cifre. Identifikovano je samo 585 lica. Za grad koji je u tom trenutku imao oko 11.000 stanovnika, bio je to nenadoknadiv gubitak.
Uzrok eksplozije nikada nije rasvetljen. Prva verzija je bila da je do tragedije došlo slučajno, zbog visoke temperature, ali je kasnije dokazano da je to nemoguće. Jednostavno, nije bilo dovoljno toplo. Kao mogući uzrog tragedije pominje se i nemar nemačkih vojnika i bačeni pikavac koji je izazvao eksploziju. Mnogo posle, pojavile su se priče da je reč bila o komunističkoj sabotaži.
Tragediju je povećala činjenica da se voz pun đaka koji su došli po svedočanstva u tom trenutku nalazio baš u stanici koja je ispred Tvrđave. Voz je kasnio dva minuta i to je bilo kobno. Preživelo je samo 12 putnika, a pronalaženi su i po nekoliko desetina metara daleko od onoga što je nekada bila smederevska stanica.
Ozloglašeni sovjetski agent Mustafa Golubić u to vreme je doputovao iz Moskve i viđen je 4. juna u Beogradu, a postoje svedočenja o tome da je bio u Smederevu 5. juna. Ono što se pouzdano zna je da je, samo dva dana kasnije, uhapšen nasred Knez Mihailove ulice u Beogradu. Za datum njegove smrti uzima se 11. jun, dakle šest dana nakon eksplozije u Tvrđavi. Ako je ova verzija tačna, komunisti su želeli da naprave diverziju verovatno ne znajući pravu količinu municije u Tvrđavi, kao ni dimenzije katastrofe koju će izazvati.
Ako je reč o sabotaži, datum sasvim sigurno nije izabran slučajno! Znalo se da je tada pijačan dan, da je u gradu mnogo ljudi i da deca dolaze po ocene. Prava istina je do danas ostala misterija.
