Saobraćajni policajci će od 1. septembra nositi kamere na uniformama

Ambasada SAD donirala je MUP-u Srbije 60 kamera za uniforme. Navedene kamere nosiće pripadnici saobraćajne policije koji zadužuju beogradsku deonicu auto-puta i oni koji “presreću” bahate vozače širom zemlje.


“Pilot projekat” treba da startuje 1. septembra, a kako je rekao ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, njihova primena će zaštititi integritet policajaca, ali i građane od eventualnih zloupotreba. Čak su iz MUP-a pripremili i promotivni crtani film sa ohrabrujućim sloganom “Ne brini, snima se za dobro svih nas”.

I zaista, brine li se neko zbog 60 kamera na uniformama, kad je svaka raskrsnica već pokrivena kamerama? Šta je taj broj u poređenju sa tim da se stane na put primeni uličnog načela oportuniteta, po kom nesavesni vozači dobijaju oprost grehova za simboličnih desetak evra? A pritom su kamere plaćene novcem američkih poreskih obveznika. Čist dobitak.

Problem je u sledećem – ono što se reklamira kao “pilot projekat” zapravo je samo nastavak realizacije nečega na čemu se u MUP-u radi godinama. Sve lepo piše u Proceni uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti u okviru projekta “Sigurno društvo” u Beogradu koji je MUP napravio još pre tri godine. U ovom dokumentu koji su morali da sačine i pošalju Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti se navodi je MUP nabavio ili će nabaviti 2500 kamera na stubovima, 3500 mobilnih kamera, 600 kamera za vozila i 1500 kamera za uniforme.

Paralelno sa ovim, planirano je korišćenje softvera za prepoznavanje lica, koji je već, kako su pisali mediji, nabavljen. To bi funkcionisalo tako što bi se od građana Srbije pravile baze podataka, koji bi onda u zakonom predviđenim slučajevima MUP koristio za rešavanje slučajeva.

Pravni osnov za korišćenje ovog sistema još uvek ne postoji pošto je MUP dva puta morao da odustane od usvajanja novog Zakona o unutrašnjim poslovima. Međutim, ako smo nešto naučili to je da vlast istera svoje, pre ili kasnije.

I naučili su nas na još nešto – da ono što piše u zakonu, ne mora da važi i u stvarnosti.


Izvor:danas