Neke zahteve poljoprivrednika koji protestuju, poput povećanja subvencija po hektaru biće teško ispuniti, jer bi država za njih morala da izdvoji velike količine novca, smatraju analitičari. Oni naglašavaju da bi bužet za poljoprivedu morao da bude duplo veći od sadašnjeg i da iznosi oko milijardu godišnje.
Jedna od subvencija za koju je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković naglasila da država u ovom trenutku ne može ni zakonski da je ispuni je subvencija od 300 evra po hektaru, što je skoro četiri puta više nego sadašnji iznos od 9.000 dinara po hektaru.
„Ja mislim da ni to (subvencija 300 evra po hektaru) ne bi moglo mnogo da pomogne, pretpostavljam da to verovatno nije realno, imajući u vidu da bi to značilo jako veliki iznos para. Pretpostavljam da ovi u vladi bolje znaju da li to uopšte može da se realizuje, u skladu sa finansijskim i budžetskim kapacitetima“, kaže za Novu ekonomiju agroekonomista Milan Prostran.
Kako ocenjue, u Vladi Srbije verovatno shvataju da je subvencija po hektaru u iznosu od 300 evra potrebna poljoprivrednicima, ali kažu da o tome mogu da razgovaraju tek od sledeće godine.
Ipak, on dodaje, da postoji i mogućnost da se sa poljoprivrednicima pregovara o manjem iznosu subvencije po hektaru, kao i da im se na neki način garantuje kako će neki eventualno veći iznos biti isplaćen naredne godine.
„Puno je tu otvorenih pitanja koja su se verovatno akumulirala kao problemi, pre svega za ovu proteklu godinu je mnogo toga isplivalo na površinu da nešto u poljoprivredi Srbije ne štima“, dodaje Prostran.
Prema njegovim rečima, nelogično je kada predstavnici Vlade Srbije kažu kako ne mogu da odrede minimalnu zagarantovanu cenu mleka, koju traže poljoprivrednici. Kako objašnjava, ne stoji ni argument da tako nešto ne može da se sprovede na slobodnom tržištu, jer je takva mera već usvojena u Hrvatskoj, koja je članica EU.
Mnogi ljudi kako dodaje ne mogu da prihvate da je Srbija agrarna zemlja, a odluke u takvoj zemlji ne donose stručnjaci, već političari, a sa druge strane, budžet za poljoprivredu je mizerno skroman već godinama i morao bi da bude duplo veći od sadašnjeg, minimalno oko milijardu evra godišnje, kaže Prostran.
On objašnjava i da bi budžet za poljoprivredu trebalo kreirati na osnovu procentualnog udela poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu (BDP-u) Srbije.
„Farmeri se sučeljavaju sa konkurencijom iz Evropske unije, mi smo potpisali SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) i liberalizovali smo trgovinske odnose sa Evropskom unijom, gde dominiraju naši ekonomski i trgovinski odnosi“.
Prema njegovom mišljenju, ono što se sada kao bumerang vraća uništavanje nekih domaćih industrija, koje su proizvodile sredstva za proizvodnju u poljoprivredi.
„Sa stanovišta troškova u poljoprivredi ipak je lakše rešavati onda kada imaš svoju indsutriju moraš sve da uvoziš, pre svega mislim na veštačko đubrivo, sredstva za zaštitu bilja, gorivo, mehanizaciju“, dodaje Prostran.
