Odložen 58. Oktobarski salon, redukovan obim

Kulturni centar Beograda odložio je otvaranje 58. Oktobarskog salona za mesec dana, a zbog situacije prouzrokovane pandemijom korona virusa, modifikovan je i obim te bijenalne međunarodne izložbe savremene umetnosti.

Umesto 18. septembra – kako je prvobitno bilo predviđeno, 58. Oktobarski salon biće otvoren 16. oktobra, a na temu “Sanjari”, koju su osmislili kustosi Iliria Marota i Andrea Baćin, predstaviće radove 56 umetnika iz 20 zemalja iz celog sveta, prenosi Seecult.

Do odgađanja 58. Oktobarskog salona došlo je zbog aktuelne pandemije koronavirusa usled koje planirane organizacione aktivnosti nisu mogle da budu realizovane, saopštio je 22. maja KCB i izrazio uverenje da pomeranje datuma “ostavlja prostora i za dodatnu normalizaciju rada, koja je neophodna kada je reč o međunarodnom okviru izložbe”.

Na preporuku Grada Beograda, kao osnivača OS, i u dogovoru sa kustosima, obim izložbe je modifikovan, a s obzirom na situaciju koja nameće nove mere bezbednosti – socijalno distanciranje i ograničavanje broja posetilaca, limitiran je broj izložbenih prostora i planiranih performansa uživo.

Redukovana mapa prostora odnosi se pre svega na izložbeni prostor Muzeja grada Beograda u Resavskoj i Dvoranu KCB-a (ukoliko korišćenje bioskopa do planiranog datuma bude moguće). Kao dodatni prostori koji će biti deo izložbe 58. Oktobarskog salona, a ne podrzumevaju boravak u zatvorenom prostoru, planirani su Radio Beograd, zgrada BIGZ-a i nekoliko javnih prostora u gradu, sa fokusom na predstavljanju umetničkih radova “u dijalogu sa Beogradom”.

Namera izložbe “Sanjari” 58. OS je da istraži kompleksnost sadašnjeg vremena, te da preispita ne samo obmanjujuću prirodu stvarnog, već i prostor koji zauzimaju snovi, zamišljen kao metaforičko otelotvorenje prostora slobode, koji dovodi u pitanje izvesnost stvarnog sveta, stečenog znanja i naših verovanja. Filozofi se, kako su naveli kustosi u opisu koncepcije, vekovima pitaju do koje mere se naš spoljni svet može legitimno smatrati stvarnim, koristeći onirično kao argument da kritikuju naše najčešća ubeđenja.

“Izgleda da je danas ubrzani razvoj novih tehnologija ukinuo to pitanje. Mogućnost stvaranja i učestvovanja u sve rafiniranijim virtualnim prostorima čini se kao beg od stvarnosti, beg prema dimenziji koja nije strogo onirična, ali je nesumnjivo povezana s našim snovima. A snovi nam omogućavaju da preispitamo svoj odnos sa stvarnošću, sa istinom Prirode, biljnog sveta i životinjskih bića”, naveli su Ilarija Marota i Andrea Baćin, urednički i kustoski kolektiv poznat pre svega po časopisu CURA.

Izvor:seecult

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.